PODRŠKA OSI

Usluga je namenjena svim osobama kojima su usled telesnog i/ili intelektualnog oštećenja potrebni nadzor i kontinuirana dnevna nega, odnosno podrška u održanju i razvijanju potencijala za što samostalnije svakodnevno funkcionisanje. Korišćenje ove usluge omogućava deci/osobama sa invaliditetom da steknu i usavrše različite socijalne, psihološke i/ili fizičke veštine, doprinoseći na direktan ili indirektan način poboljšanju kvaliteta života kako samih osoba sa invaliditetom, tako i članova njihovih porodica. Vreme koje dete/osoba sa invaliditetom provodi u dnevnom boravku, omogućava članovima njegove porodice da “predahnu” od pružanja kontinuirane nege i dobiju više vremena da se posvete profesionalnim i/ili ličnim obavezama, svojim hobijima i interesovanjima. Na taj način se u značajnoj meri smanjuju šanse da se članovi porodice deteta/osoba sa invaliditetom suoče sa iskustvom socijalne izolacije ili sindromom izgaranja i usled svoje iscrpljenosti donesu odluku da dete/osobu sa invaliditetom smeste u neku od rezidencijinih institucija socijalne zaštite.

U zavisnosti od vrste oštećenja i starosne dobi, ova usluga se organizuje za sledeće grupe korisnika:

• Decu i mlade (starosti do 26 godina) sa telesnim invaliditetom
• Decu i mlade (starosti do 26 godina) sa intelektualnim teškoćama
• Odrasle (preko 26 godina starosti) sa telesnim invaliditetom
• Odrasle (preko 26 godina starosti) sa intelektualnim teškoćama

Pravo na korišćenje usluge dnevnog boravka može se ostvariti podnošenjem zahteva Centru za socijalni rad na teritoriji opštine na kojoj dete/osoba sa invaliditetom ima prebivalište.

 

Usluga pomoć u kući namenjena je deci, odraslim i/ili starim licima, kojima su usled ograničenja fizičkih i/ili psihičkih sposobnosti za nesmetano svakodnevno funkcionisanje u vlastitom domu neophodni pomoć/podrška i nadzor drugog lica, pri čemu porodična podrška ili ne postoji, ili nije dovoljna. Osnovna svrha ove usluge je pružanje podrške korisnicima u zadovoljenju svakodnevnih životnih potreba, kako bi održali ili unapredili kvalitet vlastitog života.

U zavisnosti od potreba korisnika, njegovog uzrasta i porodične situacije, usluga pomoć u kući obuhvata sledeće (grupe) aktivnosti:

• Pomoć u obezbeđivanju ishrane(nabavka namirnica ili gotovih obroka, priprema lakih obroka, pomoć pri hranjenu)
• Održavanje lične higijene i higijene stana(pomoć pri svlačenju/oblačenju, obavljanju fizioloških potreba, kupanju, pranju kose, češljanju, šminkanju, brijanju, sečenju noktiju, pranju i peglanju odeće i/ ili posteljine, čišćenju/usisavanju prostorija, pranju sudova)
• Pomoć u zadovoljavanju socijalnih i kulturno-zabavnih potreba koje iziskuju kretanje van kuće(nabavka novina, knjiga, plaćanje računa, odlazak u pozorište, na bazen i sl.)
• Pomoć pri nabavci i uzimanju propisane lekarske terapije, nega i saniranje manjih povreda, kao i pružanje pomoći pri održavanju vitalnih funkcija(npr. merenje krvnog pritiska i/ili nivoa šećera u krvi, telesne temperature i sl.)
• Pomoć u zagrevanju prostorija i posredovanje u obezbeđivanju različitih usluga opravke i održavanja stambenog prostora(krečenje, opravka instalacija i sl.)

Pravo na korišćenje usluge pomoći u kući ostvaruje se preko Centra za socijalni rad, opštine na kojoj dete/osoba sa invaliditetom ima prebivalište, a intezitet korišćenja ove usluge (broj sati nedeljno tokom kojih konkretna osoba može koristiti ovu uslugu) utvrđuje se na osnovu stepena težine njenog invaliditeta i porodične situacije, varirajući u zavisnosti od ekonomskih mogućnosti lokalne samouprave koja izdvaja sredstva za njeno finansiranje. Tako na primer, osobe sa invaliditetom koje žive na teritoriji Grada Beograda mogu ostvariti pravo da ovu uslugu koriste po dva sata dnevno, tokom pet radnih dana u nedelji, ukoliko je veštačenjem nadležnog organa penzijskog i invalidskog osiguranja ili nalazom izabranog lekara utvrđeno da su nepokretna, kao i ukoliko su korisnici prava na dodatak za pomoć i negu drugog lica po bilo kom osnovu.

Usluga stanovanje uz podršku namenjena je i dugotrajno dostupna osobama starijim od 15 godina, koje se usled postojanja telesnog, intelektualnog i/ili mentalnog invaliditeta i porodičnih prilika nalaze u povišenom riziku da postanu korisnici neke od rezidencijalnih institucija, dok im je u isto vreme potrebna pomoć i podrška u sticanju različitih veština, kako bi dostigli što veći stepen samostalnosti. Sve aktivnosti koje se sprovode u okviru usluge stanovanja uz podršku za osobe sa invaliditetom, imaju za cilj očuvanje i razvijanje potencijala korisnika, kako bi se stvorili uslovi za njihovo što aktivnije učešće u životu društvene zajednice.

U okviru ove usluge po nekoliko osoba sa invaliditetom (najviše šestoro) zajedno živi u istoj stambenoj jedinici, gde uz pomoć i stalni ili povremeni nadzor negovatelja, shodno svojim očuvanim sposobnostima, zajednički učestvuju u održavanju higijene stana, nabavci namirnica, pripremi obroka i plaćanju računa, stičući na taj način veštine neophodne za samostalno vođenje domaćinstva. Pružalac usluge je u obavezi da za svakog korisnika obezbedi minimum 12m2 stambenog prostora, pri čemu u jednoj sobi mogu biti smeštene najviše dve osobe. Pored negovatelja, koji korisnicima pružaju podršku u neposrednom zadovoljavanju bazičnih potreba, uslugom stanovanje uz podršku za osobe sa invaliditetom, predviđeno je da se na deset korisnika angažuje po jedan stručni radnik-savetnik za osamostaljivanje, čiji je zadatak da u skladu sa individualnim planom kod svakog korisnika razvije što veći broj veština nephodnih za samostalni život.

U zavisnosti od strukture korisničke grupe (npr. uzrasta, vrste i/ili stepena invaliditeta, želja, interesovanja i sl.) u okviru usluge stanovanja uz podršku za osobe sa invaliditetom, sprovode se različite aktivnosti, čiji su osnovni ciljevi da:

• korisnicima osiguraju bezbedno okruženje uz adekvatan nadzor
• korisnicima pruže potrebnu pomoć i podršku prilikom zadovljavanja osnovnih životnih potreba
• korisnicima obezbede okruženje u kome su dostupne različite socijalne, zdravstvene, kulturne, zabavne i sportsko-rekreativne, usluge koje odgovaraju njihovim potrebama.

Ovde je važno napomenuti, da se (ukoliko je to potrebno) u okviru usluge stanovanje uz podršku, sprovode i aktivnosti pružanja podrške korisnicima, pri školovanju i zapošljavanju, kako bi se podstaklo i omogućilo njihovo što aktivnije uključivanje u sve sfere društevog života. Podrška pri školovanju i zapošljavanju obuhvata:

• Pružanje pomoći u profesionalnoj orijentaciji, započinjanju i/ili nastavku školovanja
• Pružanje podrške u sticanju i razvoju veština koje mogu povećati šanse za pronalaženje i zadržavanje plaćenog zaposlenja
• Pružanje podrške tokom početnog perioda – prvih dana tokom radnog angažovanja i/ili promene kolektiva.

 

Personalna asistencija predstavlja jednu od najsveobuhvatnijih usluga podrške za osobe sa invaliditetom. Njena osnovna svrha ogleda se u pružanju individualne podrške osobama sa invaliditetom prilikom zadovoljavanja svakodnevnih ličnih (bazičnih) i socijalnih potreba u cilju postizanja što većeg stepena samostalnosti i aktivnijeg učešća u svim segmentima društvenog života.

Pravo na korišćenje ove usluge imaju osobe sa invaliditetom koje ispunjavaju (sve) sledeće kriterijume:

• Punoletne su i poseduju sposobnost za samostalno donošenje odluka
• Poseduju rešenje o pravu na uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica
• Društveno su angažovane – zaposlene su ili aktivno uključene u rad različitih udruženja/organizacija građana, sportskih udruženja i/ili političkih partija ili se nalaze na školovanju (redovnom ili pohađaju individualni program)
• Procenjeno je da im je zbog postojanja invalidnosti potreban I ili II stepen podrške (procena se vrši prilikom podnošenja zahteva za korišćenje ove usluge u nadležnom Centru za socijalni rad)

Osnovna prednost usluge personalne asistencije, jeste u konceptu njenog pružanja, po sistemu “jedan na jedan” – jedan personalni asistent na jednog korisnika, što omogućava maksimalnu individualizaciju pružanja usluge. Naime, osoba sa invaliditetom koja koristi uslugu personalne asistencije, ima mogućnost da svog asistenta obuči koji je najbolji način da joj pruži potrebnu pomoć/podršku (npr. da li joj više odgovara da joj prilikom silaska niz stepenice pruži levu ili desnu ruku), ostavljajući priliku korisniku da se sa svojim personalnim asistentom dogovori i o terminu korišćenja usluge (fleksibilno radno vreme asistenta).

Pre početka korišćenja usluge personalne asistencije, i potencionalni korisnik i personalni asistent, obavezno prolaze odgovarajuće akreditovane obuke. Po pravilu, jedan personalni asistent, pruža usluge samo jednom korisniku, pri čemu shodno zakonskim odredbama o radnom vremenu, personalni asistent može biti angažovan najmanje 20 a najviše 40 sati nedeljno. Ovde je važno napomenuti da personalni asistent nikada ne može biti:

• Osoba koja sa korisnikom živi u istom porodičnom domaćinstvu
• Korisnikov srodnik u pravoj liniji (npr. otac, majka, baba,deda, sin, ćerka)
• Korisnikovi rođeni brat i sestra, kao ni njegovi brat i sestra po ocu ili po majci

Usluga lični pratilac deteta namenjena je detetu sa invaliditetom (smetnjama u razvoju) koje pohađa vaspitno-obrazovnu ustanovu (vrtić, osnovnu ili srednju školu), a kome je usled razvojnih smetnji/invaliditeta potrebna podrška prilikom zadovoljavanja svakodnevnih bazičnih potreba (kretanja, hranjenja, održavanja lične higijene, oblačenja i komunikacije sa drugima). Osnovna svrha ove usluge je obezbeđivanje adekvatne individualne podrške detetu sa invaliditetom (smetnjama u razvoju) kako bi se moglo nesmetano uključiti u redovni obrazovni sistem, učestvujući ravnopravno sa svojim vršnjacima i u drugim aktivnostima šire zajednice.

Osoba koja želi da bude angažovana kao lični pratilac deteta sa invaliditetom (smetnjama u razvoju) prolazi posebno akreditovani program obuke, pri čemu je važno napomenuti da lični pratilac nikada ne može biti član porodičnog domaćinstva u kome dete živi, njegov srodnik u pravoj liniji (npr. roditelji, baba, deda i sl.), kao ni rođeni odnosno polurođeni brat i sestra deteta (po ocu ili po majci).

Usluga ličnog pratioca detetu sa invaliditetom (smetnjama u razvoju) pruža se u školi, kod kuće ali i u široj zajednici. Aktivnosti ove usluge planiraju se i određuju shodno individualnim potrebama konkretnog korisnika-deteta, obuhvatajući pružanje pomoći/podrške u sledećim segmentima:

• Održavanju lične higijene (umivanje, češljanje, pranje zuba)
• Hranjenju (priprema i serviranje lakših obroka, hranjenje ili pomoć u korišćenju pribora za jelo i sl.)
• Svlačenju i oblačenju (pomoć pri vezivanju pertli, zakopčavanju dugmića, zašniravanju i odšniravanuju odeće i obuće i sl.)
• Kretanju i/ili korišćenju gradskog prevoza (pružanje pomoći prilikom ulaska i izlaska iz gradskog prevoza, kupovini karte i sl.)
• Odlascima na igrališta, odnosno mesta za provođenje slobodnog vremena (pružanje podrške u igri i/ili komunikaciji sa drugima), uključujući i sportske ili kulturne manifestacije

Usluga predah smeštaja namenjena je deci i mladima sa invaliditetom, starosti između 5 i 26 godina života. Ovom uslugom se detetu i/ili mladoj osobi sa invaliditetom, pruža privremeni i povremeni dnevni, vikend ili višednevni smeštaj u cilju smanjenja rizika od pojave potrebe za njihovim institucionalnim zbrinjavanjem i održanja ili unapređenja kvaliteta života, kako samog deteta/mlade osobe sa invaliditetom, tako i članova njegove porodice. Usluga predah smeštaja se može koriisti najduže 45 dana tokom jedne kalendarske godine, pri čemu je važno naglasiti da se usluga u kontinuitetu može koristiti najduže 20 dana.

Može se slobodno reći da usluga predah smeštaja ima dvostruki efekat- porodici daje priliku za odmor od pružanja dugotrajne nege članu koji ima invaliditet (sprečavajući na taj način njihovo suočavanje sa sindromom izgaranja), dok u isto vreme dete/mlada osoba sa invaliditetom dobija priliku da se odvoji od porodice, i u “novom okruženju” uz stručnu podršku “(is)testira” granice svojih sposobnosti. Posebna povoljnost korišćenja ove usluge u osamostaljivanju deteta/mlade osobe sa invaliditetom, ogleda se i u mogućnosti učenja po modelu od pripadnika vršnjačke grupe tj. motivaciji koju dete (ili mlada osoba) može dobiti gledajući “kako to rade” vršnjaci slični njemu, pa će stimulisano njihovim primerom i samo pokušati da savlada neku novu veštinu, potrebnu za svakodnevno funkcionisanje.

U zavisnosti od vrste invaliditeta, usluga predah smeštaja se organizuje za sledeće grupe korisnika:

• Decu i mlade sa intelektualnim teškoćama i autizmom
• Decu i mlade sa višestrukim smetnjama u razvoju
• Decu i mlade sa senzornim invaliditetom i
• Decu i mlade sa fizičkim invaliditetom

Važno je naglasiti, da je usluga predah smeštaja predviđena i za tzv. “krizne situacije”, kada porodica deteta/mlade osobe sa invaliditetom zbog iznenadnih obaveza treba da u kratkom vremenskom periodu obezbedi višečasovnu ili višednevnu kontinuiranu negu za osobu sa invaliditetom. Naravno, ova usluga se nikad ne pruža korisnicima koji ranije nisu koristili uslugu predaha tj. deci/mladima sa invaliditetom koji se ranije nisu odvajali od svojih porodica i za koje se ne može proceniti kako će se ponašati u novonastaloj situaciji.

Članom 40. Zakona definisane su grupe usluga socijalne zaštite:

• usluge procene i planiranja – procena stanja, potreba, snaga i rizika korisnika i drugih značajnih osoba u njegovom okruženju; procena staratelja, hranitelja i usvojitelja; izrada individualnog ili porodičnog plana pružanja usluga i mera pravne zaštite i drugih procena i planova;
• dnevne usluge u zajednici – dnevni boravak; pomoć u kući; svratište i druge usluge koje podržavaju boravak korisnika u porodici i neposrednom okruženju;
• usluge podrške za samostalan život – stanovanje uz podršku; personalna asistencija; obuka za samostalni život i druge vrste podrške neophodne za aktivno učešće korisnika u društvu;
• savetodavno-terapijske i socijalno-edukativne usluge – intenzivne usluge podrške porodici koja je u krizi; savetovanje i podrška roditelja, hranitelja i usvojitelja; podrška porodici koja se stara o svom detetu ili odraslom članu porodice sa smetnjama u razvoju; održavanje porodičnih odnosa i ponovno spajanje porodice; savetovanje i podrška u slučajevima nasilja; porodična terapija; medijacija; SOS telefoni; aktivacija i druge savetodavne i edukativne usluge i aktivnosti;
• usluge smeštaja – smeštaj u srodničku, hraniteljsku ili drugu porodicu za odrasle i starije; domski smeštaj; smeštaj u prihvatilište i druge vrste smeštaja.

Pravo na novčanu socijalnu pomoć pripada pojedincu, odnosno porodici, koji svojim radom, prihodima od imovine ili iz drugih izvora ostvaruju prihod manji od iznosa novčane socijalne pomoći utvrđenog ovim zakonom.

Porodicom, u smislu ostvarivanja prava na novčanu socijalnu pomoć, smatraju se supružnici i vanbračni partneri, deca i srodnici u pravoj liniji bez obzira na stepen srodstva, kao i srodnici u pobočnoj liniji do drugog stepena srodstva, pod uslovom da žive u zajedničkom domaćinstvu.

Pravo na novčanu socijalnu pomoć između ostalih može ostvariti radno sposoban pojedinac, odnosno član porodice ako se sam stara o svom detetu sa smetnjama u razvoju, tako da ne može da bude radno angažovan.

Pojedinac koji je nesposoban za rad, odnosno porodica čiji su svi članovi nesposobni za rad i jednoroditeljska porodica imaju pravo na uvećanu novčanu socijalnu pomoć. Zakon između ostalog predviđa da pravo na uvećanu novčanu socijalnu pomoć uživa:

• lice koje je potpuno nesposobno za rad prema propisima o radu i o penzijskom i invalidskom osiguranju;
• trudnica i roditelj deteta koji koristi porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta prema propisima o radu;
• nezaposleno lice koje se stara o članu porodice koji je korisnik prava na pomoć i negu po bilo kom osnovu;
• lice kome je utvrđen treći stepen radne sposobnosti u skladu sa propisima kojima se uređuje zapošljavanje osoba sa invaliditetom;
• lice prema kome je pokrenut postupak utvrđivanja radne sposobnosti ili postupak lišavanja poslovne sposobnosti – dok taj postupak traje.

Pravo na dodatak za pomoć i negu drugog lica ima lice kome je zbog telesnog ili senzornog oštećenja, intelektualnih poteškoća ili promena u zdravstvenom stanju neophodna pomoć i nega drugog lica u ostvarivanju osnovnih životnih aktivnosti (čl. 92, st. 1). Potreba za pomoći i negom drugog lica postoji kod lica iz stava 1. ovog člana kome je usled telesnog oštećenja, oštećenja čula vida koje uzrokuje gubitak osećaja svetlosti sa tačnom projekcijom ili se vid postiže sa korekcijom 0.05, intelektualnih poteškoća ili promena u zdravstvenom stanju, neophodna pomoć i nega drugog lica radi zadovoljenja osnovnih životnih potreba i koje ne može da ustane iz kreveta, da se kreće unutar stana bez upotrebe pomagala, da se hrani, svlači, oblači ili da održava osnovnu ličnu higijenu bez pomoći drugog lica (čl. 92, st.5).

Pravo na dodatak za pomoć i negu drugog lica se ostvaruje u postupku propisanom propisima o penzijsko-invalidskom osiguranju. Zakon predviđa da je iznos mesečnog dodatka za pomoć i negu drugog lica sedam hiljada šest stotina dinara i da se usklađuje sa indeksom potrošačkih cena dva puta godišnje (čl. 93).

Pravo na uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica ima osoba kojoj je na osnovu propisa o penzijsko-invalidskom osiguranju utvrđeno telesno oštećenje od 100 procenata po jednom osnovu, ili da ima trajni organski poremećaj neurološkog ili psihičkog tipa (čl. 94). Pravo na uvećani dodatak takođe ima i lice iz člana 92. stava 1. zakona koje ima više oštećenja, s tim da nivo oštećenja iznosi po 70% i više procenata po najmanje dva osnova.

Zakon takođe predviđa da jedan od roditelja koji nije u radnom odnosu, a koji najmanje 15 godina neposredno neguje svoje dete koje je ostvarilo pravo na uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica, ima pravo na posebnu novčanu naknadu u vidu doživotnog mesečnog novčanog primanja u visini najniže penzije u osiguranju zaposlenih, kad navrši opšti starosni uslov za ostvarivanje penzije prema propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, ako nije ostvario pravo na penziju.

Mesečni iznos uvećane naknade je dvadeset hiljada i pet stotina dinara i on se usklađuje sa indeksom potrošačkih cena dva puta godišnje (čl. 94).

Postupak za ostvarivanje prava na novčanu socijalnu pomoć, prava na dodatak za pomoć i negu drugog lica i prava na uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica pokreće se po zahtevu, a može se pokrenuti i po službenoj dužnosti.

Pravo na novčanu socijalnu pomoć, pravo na dodatak za pomoć i negu drugog lica i pravo na uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica priznaje se od dana podnošenja zahteva ako su u momentu podnošenja zahteva ispunjeni uslovi za priznavanje prava.

O pravu na novčanu socijalnu pomoć, pravu na dodatak za pomoć i negu drugog lica i pravu na uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica, odlučuje centar za socijalni rad osnovan za teritoriju na kojoj podnosilac zahteva ima prebivalište, odnosno boravište.

Pravo na pomoć za osposobljavanje za rad obuhvata podršku u obrazovanju i osposobljavanju za rad i priznaje se deci i mladima sa smetnjama u razvoju i odraslim osobama sa invaliditetom koje se, prema psiho-fizičkim sposobnostima i godinama života, mogu osposobiti za određeni rad, a to pravo ne mogu da ostvare po drugom pravnom osnovu.

Procena potrebe za dodatnom podrškom u obrazovanju vrši se u skladu s propisima kojima se uređuju osnovi sistema obrazovanja i vaspitanja, a procena mogućnosti osposobljavanja za rad utvrđuje se po propisima kojima se uređuje profesionalna rehabilitacija i zapošljavanje osoba sa invaliditetom.

Pravo na pomoć za osposobljavanje za rad ostvaruje se u vidu troškova osposobljavanja za rad, troškova smeštaja u dom učenika, odnosno studenata ili internat, kao i u vidu naknade troškova prevoza.

Troškovi osposobljavanja za rad isplaćuju se preduzeću za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, odnosno drugoj organizaciji u kojoj se lice osposobljava, a isplata se vrši na osnovu ugovora koji zaključuje centar za socijalni rad sa tim preduzećem, odnosno organizacijom, po pribavljenom mišljenju ministarstva nadležnog za socijalnu zaštitu. Smeštaj u dom učenika, odnosno studenata ili internat vrši se na osnovu ugovora koji zaključuje centar za socijalni rad sa odgovarajućom ustanovom, po pribavljenom mišljenju ministarstva nadležnog za socijalnu zaštitu.

Lice upućeno na osposobljavanje za rad kojem je neophodan prevoz od mesta stanovanja do mesta osposobljavanja za rad ima pravo na naknadu troškova prevoza u visini troškova najniže cene javnog saobraćaja.

Telekom Srbija odobrava 50% popusta na telefonsku pretplatu i 300 besplatnih impulsa za punoletne osobe sa invaliditetom. Obratite se najbližem korisničkom servisu Telekoma.

Potrebna su vam sledeća dokumenta:

• Fotokopija lične karte nosioca pretplate (prva i druga strana)
• Fotokopija Rešenja o ostvarenom pravu na tuđu negu i pomoć
• Račun za telefonsku pretplatu koji se vodi na osobu sa invaliditetom.

Izdaće Vam potvrdu o primljenom zahtevu i odobriti popust uz prvi sledeći račun.Sve dodatne informacije se mogu dobiti na telefon 9813 (08:00 – 19:00 h).

Mobilna telefonija Srbije (MTS) nudi specijalne tarife u postpaid sistemu. Licima koja imaju pravo na ovu tarifu, a već su prepaid korisnici, omogućen je besplatan prelazak na postpaid uz zadržavanje istog broja. Tarife su usmerene na različite grupe osoba sa invaliditetom:

 

Tarifa za slepa lica

Tarifa namenjena slepim licima nema mesečnu pretplatu, a omogućava korisniku 50 minuta besplatnih poziva svakog meseca. Uz to, ima mogućnost definisanja 3 Friends & Family broja. To su korisnički brojevi iz mts mreže koje najčešće poziva i koji se tarifiraju sa popustom od 50%. Pri sklapanju Ugovora u nekoj od poslovnica od dokumenata je potrebno priložiti:

• Rešenje o tuđoj nezi iz Fonda PIO ili Centra za socijalni rad
• Potvrdu od Saveza slepih Srbije, u kojoj su navedeni broj lične karte i JMBG
• Važeću ličnu kartu.

U slučaju da slepo lice nije u mogućnosti da lično potpiše Ugovor, to će moći da uradi svojim faksimilom ili, u njegovo ime, lice sa ovlašćenjem overenim u sudu. Školska deca, u pratnji roditelja ili staratelja koji potpisuju ugovor u ime deteta, i studenti, mogu da ostvare ovo pravo na osnovu rešenja Komisije o razvrstavanju.

 

Tarifa za lica sa oštećenim sluhom

Tarifa namenjena osobama sa oštećenim sluhom unutar mesečne pretplate od 100 dinara sadrži 300 besplatnih SMS poruka. Cene poziva su diferencirane zavisno od toga da li je poziv upućen unutar mreže MTS-a ili ka nekoj drugoj nacionalnoj mreži.

Pri sklapanju Ugovora u nekoj od poslovnica od dokumenata je potrebno priložiti:

• Rešenje o telesnom oštećenju od 70%, za lica koja imaju takvo rešenje. Lica koja nemaju Rešenje o telesnom oštećenju treba da prilože original lekarskog nalaza otorinolaringologa iz kojeg se vidi da postoji oštećenje sluha od preko 90 dB
• Školska deca, u pratnji roditelja ili staratelja koji potpisuju Ugovor u ime deteta, i studenti mogu da ostvare ovo pravo na osnovu rešenja Komisije o razvrstavanju
• Važeću ličnu kartu.

 

Tarifa za lica sa invaliditetom

Ova tarifa u okviru mesečne pretplate od 50 dinara sadrži 25 minuta besplatnih poziva i 25 besplatnih SMS poruka. Nakon iskorišćenih besplatnih minuta, cene poziva su diferencirane zavisno od toga da li je poziv upućen unutar mreže MTS-a ili ka nekoj drugoj nacionalnoj mreži. Uz to, korisnik ima mogućnost definisanja 3 Friends & Family broja. To su korisnički brojevi iz MTS mreže koje najčešće poziva i koji se tarifiraju sa popustom od 50%.

Pri sklapanju Ugovora potrebno je priložiti sledeću dokumentaciju:

• Rešenje o invaliditetu Uprave za boračku i invalidsku zaštitu gradske ili opštinske uprave
• Važeću ličnu kartu.

U slučaju da lice sa invaliditetom nije u mogućnosti da lično potpiše ugovor, to će moći da uradi lice sa ovlašćenjem overenim u sudu.

Subvencije za plaćanje komunalnih proizvoda i usluga koje su u sistemu objedinjene naplate preko uplatnica JKP – voda, odnošenje smeća, grejanje…

Pravo na popust na komunalne dažbine do 50% imaju određene kategorije korisnika među kojima su i domaćinstva sa hendikepiranim i teško obolelim licima koja redovno plaćaju račune tj. do 30. u mesecu za prethodni mesec.

Zahtev za subvenciju podnosi se u radnim jedinicama JKP.

Dokumenta potrebna za nove korisnike su:

• Zahtev
• Fotokopija lične karte
• Fotokopija nalaza nadležne lekarske komisije (procena sposobnosti za rad, telesno oštećenje, pravo na tuđu negu i pomoć)
• Rešenje o ostvarenom pravu na tuđu negu i pomoć,
• Poslednji račun JKP.

Osobe sa invaliditetom su oslobođene plaćanja RTV pretplate.
Potrebna dokumentacija

• Zahtev, dobija se na šalteru Elektrodistribucije
• Fotokopija Rešenja o ostvarenom pravu na tuđu negu i pomoć i poslednji ček (ili Rešenje o telesnom oštećenju od 100%)
• Fotokopija lične karte osobe sa invaliditetom (prva i druga strana)
• Fotokopija lične karte nosioca računa za električnu energiju (vlasnika električnog brojila), ukoliko osoba sa invaliditetom nije i nosilac računa za električnu energiju.

Dokumentaciju poslati na adresu: RTS, RTV pretplata, Kneza Višeslava 88, 11000 Beograd.

Kablovski provajderi – SBB, Radijus vektor, KDS i drugi, daju popuste za osobe sa invaliditetom pri plaćanju usluga kablovske TV. Visina popusta nije ista, odnosno razlikuje se u zavisnosti od stepena telesnog oštećenja i od internih odluka provajdera.

Potrebna dokumentacija:

• Zahtev provajderu
• Rešenje o ostvarenom pravu na tuđu negu i pomoć,
• Ugovor o kablovskoj TV, ukoliko već postoji
• Fotokopija lične karte vlasnika stana, ukoliko se stan ne vodi na invalidno lice koje traži povlasticu
• Fotokopija lične karte osobe sa invaliditetom.

Osobe sa invaliditetom imaju pravo na popust na plaćanje troškova električne energije.
Radi ostvarenja popusta, Gradskom centru za socijalni rad treba dostaviti:

• Fotokopiju Rešenja o ostvarenom pravu na tuđu negu i pomoć i poslednji ček
• Fotokopiju lične karte osobe sa invaliditetom (prva i druga strana)
• Poslednji račun za struju.

Socijalni popust od 35 odsto

EPS odobrava i socijalne popuste od 35 odsto. Pravo na ove popuste imaju korisnici MOP-a koji mesečno troše do 450 kilovat-sati i korisnici sa posebnim socijalnim potrebama za mesečnu potrošnju do 350 kWh, ako redovno plaćaju električnu energiju. Korisnici iz ove dve kategorije, ako žele da ostvare popust, moraju da reše svoj status u centrima za socijalni rad koji evidencije socijalnih slučajeva dostavljaju distribucijama.

Popust od 35 odsto se obračunava na iznos „ukupna energija“ i ako kupac ne izmiri račun u roku za plaćanje, odobreni popust mu se zadužuje u narednom računu. U tom slučaju u narednom računu kupac ima odobrenje popusta za tekući period i zaduženje za popust iz prethodnog perioda.

Ako kupac, koji ima pravo na socijalnih popust od 35 odsto, ostvari pravo i na popust od 11,89 odsto za racionalnu potrošnju, onda se ukupna energija umanji za iznos socijalnog popusta, pa potom obračuna i popust od 11,89 odsto.

Popust za redovno plaćanje obračunava se tako što se iznos za aktivnu električnu energiju, naknade za obračunsku snagu i merno mesto umanje za odobreni socijalni popust i racionalnu potrošnju, i na taj iznos se obračuna popust od pet odsto. Taj iznos se prikazuje na sledećem računu.

Osobe sa invaliditetom pri registraciji vozila plaćaju 5% od ukupnog iznosa naknade za korišćenje puteva (putarine) i oslobođene su od plaćanja i određenih drugih taksi.

Potrebna dokumentacija:

• Rešenje o telesnom oštećenju (više od 80% ili 60 i više % donjih ekstremiteta)
• Fotokopija Saobraćajne dozvole i original na uvid.

Svake godine u nadležnom PIO se vadi potvrda na osnovu koje se ostvaruje popust.

Pravo na uvoz automobila bez plaćanja uvoznih dažbina imaju osobe sa invaliditetom od 70% do 100% telesnog oštećenja, vojni invalidi od I do V grupe, civilni invalidi rata od I do V grupe, oboleli od distrofije ili drugih mišićnih oboljenja, od paraplegije i kvadriplegije, cerebralne i dečje paralize, od multiple skleroze, kao i roditelji višestruko ometene dece.

Pravo na refundaciju plaćenog PDV-a imaju samo osobe sa invaliditetom sa 100% telesnog oštećenja, po jednom osnovu (da nije zbirno po organima).

 

POSTUPAK OSLOBAĐANJA OD CARINE

Ukoliko već nemate rešenje o stepenu telesnog oštećenja, zahtev za utvrđivanje stepena telesnog oštećenja podnosi se nadležnom Fondu PIO, a potrebno je priložiti i:

• Mišljenje lekara – za utvrđivanje telesnog oštećenja
• Poslednji ček od penzije (ukoliko ste penzioner)
• Fotokopiju lične karte.

Dodatna dokumentacija:

• Fondovi PIO izdaju potvrdu o utvrđenom stepenu telesnog oštećenja, koju po službenoj dužnosti dostavljaju Ministarstvu rada i socijalne politike, Sektoru za zaštitu osoba sa invaliditetom.
• Ministarstvo rada i socijalne politike, Sektor za zaštitu osoba sa invaliditetom izdaje Potvrdu o oslobađanju od uvoznih dažbina.
• Ako je potrebna homologacija vozila, zahtev za homologaciju se podnosi Zavodu za standardizaciju ili Mašinskom fakultetu.
• Lica sa telesnim oštećenjem manjim od 100% potvrdu Ministarstva za ostvarivanje prava na oslobađanje od uvoznih dažbina na uvoz putničkog automobila podnose carinskom organu.
• Lica sa telesnim oštećenjem od 100% potvrdu Ministarstva nadležnoj carinarnici podnose u dva primerka. Jedan primerak potvrde carina zadržava, a drugi overava i vraća korisniku radi refundacije plaćenog PDV-a.

POSTUPAK REFUNDACIJE PLAĆENOG PDV-a

Ministarstvu rada i socijalne politike, Sektoru za zaštitu osoba sa invaliditetom, Nemanjina 22-26 treba dostaviti:

• Zahtev za refundaciju PDV-a
• Primerak potvrde Ministarstva, overen od Carine, da je PDV plaćen
• Jedinstvenu carinsku deklaraciju (JCI) overenu od nadležne carine
• Fotokopiju lične karte.

Pri korišćenju auto-puteva u Srbiji osobe sa invaliditetom ne plaćaju putarinu.
Potrebna dokumentacija:

• Zahtev
• Rešenje o telesnom oštećenju (preko 80% ili 60% i više donjih ekstremiteta)
• Fotokopija lične karte
• Fotokopija Saobraćajne dozvole vozila koje se vodi na osobu sa invaliditetom.

Ako se vozilo ne vodi na osobu sa invaliditetom, spremiti sledeću dokumentaciju:

• Fotokopiju Saobraćajne dozvole
• Fotokopiju lične karte staraoca ili člana porodičnog domaćinstva
• Izvod iz matične knjige venčanih ili rođenih vlasnika vozila
• Fotokopiju lične karte osobe sa invaliditetom.

Dokumentacija se podnosi Republičkoj direkciji za puteve, Ljube Čupe 5, tel: 3084 – 246.

Zahtev se predaje početkom kalendarske godine. Nalepnica i dozvola (tj.kartončić) važe godinu dana i pokazuje se svaki put na naplatnoj stanici kada se koristi auto-put. Pri ostvarivanju ovog prava, osoba sa invaliditetom mora da bude u vozilu.

Osobe sa invaliditetom šest puta godišnje imaju pravo na povratnu vožnju u međugradskom saobraćaju sa svojim pratiocem.

Potrebna dokumentacija:

• Zahtev
• Dve fotografije, veličine 4,5 x 3,5 cm
• Fotokopija Rešenja o ostvarenom pravu na tuđu negu i pomoć
• Nalaz sa odgovarajućom dijagnozom
• Fotokopija prve i druge strane lične karte podnosioca Zahteva.

Osobe sa invaliditetom imaju pravo na parkiranje na posebno obeleženim parking mestima.
Kada se nalepnica dobija prvi put ili se promeni vozilo od dokumentacija je potrebno:

• Rešenje o telesnom oštećenju (preko 80% ili 60% i više donjih ekstremiteta)
• Fotokopija lične karte osobe sa invaliditetom
• Fotokopija Saobraćajne dozvole vozila koje se vodi na osobu sa invaliditetom.

Ako se vozilo ne vodi na osobu sa invaliditetom, potrebno je:

• Fotokopija saobraćajne dozvole
• Fotokopija lične karte staraoca ili člana porodičnog domaćinstva
• Izvod iz matične knjige venčanih ili rođenih vlasnika vozila
• Rešenje o pravu na tuđu negu i pomoć
• Nalaz sa određenom dijagnozom.

U Beogradu, dokumentacija se podnosi Sekretarijatu za socijalnu i dečju zaštitu, Sektor za boračku i invalidsku zaštitu (Ulica 27. marta 43-45, tel. 2750 – 097), gde se dobija Potvrda za dobijanje invalidske nalepnice. Sa Potvrdom se u JKP „Parking servis“ (Starine Novaka 22, tel. 3309 – 334), dobija invalidska nalepnica za parkiranje za vozilo. Za produženje važenja invalidske nalepnice, uz Saobraćajnu dozvolu i ličnu kartu obratite se JKP „Parking servis“ (Starine Novaka 22), radnim danom 07:00 – 21:00, subotom 07:00 – 14:00 časova.

U Beogradu, invalidske nalepnice važe na opštim invalidskim mestima, vidno obeleženim horizontalnom i vertikalnom signalizacijom, bez vremenskog ograničenja.

Osobe sa invaliditetom mogu da koriste i obeležena mesta na posebnim parkiralištima i garažama u prva tri sata besplatno, a svaki naredni započeti sat obračunava se po važećem cenovniku za to parkiralište.
U drugim mestima procedura dobijanja nalepnice može biti drugačija i uglavnom se sve rešava u Javnom komunalnom preduzeću u parking servisu.

Pravo na besplatne trajne povlastice za gradski prevoz imaju sledeće kategorije osoba sa invaliditetom:

• Ratni vojni invalidi i mirnodopski vojni invalidi sa 50 do 100% invaliditeta
• Civilni invalidi rata sa 50 do 100% telesnog oštećenja
• Invalidi rada usled posledice nesreće na poslu i profesionalnog oboljenja sa 70 do 100% telesnog oštećenja
• Slepa lica i njihov pratilac
• Invalidna lica koja primaju stalni dodatak za tuđu negu i pomoć
• Lica obolela od dečije paralize i plegije
• Lica obolela od mišićne distrofije i hemofilije
• Lica obolela od multiple skleroze i autizma
• Lica umereno, teško i višestruko ometena u razvoju.

Pravo na korišćenje pretplatnih markica po povlašćenoj ceni imaju sledeće kategorije osoba sa invaliditetom:

• Ratni vojni invalidi i mirnodopski vojni invalidi sa 20 do 40% invalidnosti
• Invalidi rada usled posledica nesreće na poslu i profesionalnih oboljenja sa 50 do 60% telesnog oštećenja
• Invalidi rada usled posledica bolesti sa 100% invalidnosti
• Civilni invalidi rata sa 20 do 40% telesnog oštećenja
• Dijalizirana i transplantirana lica
• Mentalno retardirana lica.

Potrebna dokumentacija:

• Rešenje za tuđu negu i pomoć
• Nalaz lekarske komisije, sa dijagnozom
• Lična karta na uvid
• Fotografija 3×3,5 cm.

Povlastice se izdaju na šalteru GSP „Beograd“ (Skenderbegova 47, tel. 2627 – 206), radnim danom 07:00 – 17:00, subotom 08:00 – 14:00 časova.

Lica koja primaju nadoknadu za tuđu negu i pomoć, preko Gradskog centra za socijalni rad, imaju pravo na 100% subvencije za plaćanje naknade za uređenje građevinskog zemljišta u postupku izgradnje, rekonstrukcije, dogradnje i adaptacije individualnih stambenih objekata i stanova kao i u postupku legalizacije bespravno izgrađenih objekata na teritoriji Grada Beograda.
Potrebna dokumentacija:

• Zahtev
• Rešenje za tuđu negu i pomoć
• Izvod iz katastra
• Izjava o članovima domaćinstva.

Na osnovu odluke Gradske opštine Zvezdara, sve osobe sa invaliditetom koje imaju prebivalište na teritoriji Opštine Zvezdara imaju pravo na besplatnu kurirsku dostavu ličnih dokumenata na kućnu adresu.

Pravo na invalidsku penziju može se ostvariti kada se utvrdi potpuni gubitak radne sposobnosti do godina života potrebnih za ostvarivanje prava na starosnu penziju:

• ako je uzrok invalidnosti povreda na radu ili profesionalno oboljenje, bez obzira na dužinu staža
• ako je invalidnost posledica bolesti ili povrede van posla, potrebno je najmanje pet godina staža.

Izuzetak su osiguranici kod kojih je invalidnost nastala pre 30. godine života:

• do 20 godina potrebna je najmanje jedna godina staža osiguranja
• do 25 godina – dve godine staža osiguranja
• do 30 godina – tri godine staža osiguranja

Zakon propisuje kontrolni pregled u roku do tri godine, izuzetak su stariji od 58 godina i oni čije dijagnoze ne ukazuju da će radna sposobnost biti poboljšana. Zahtev za kontrolu šalje se po službenoj dužnosti, uz poziv i obaveštenje koju dokumentaciju treba pripremiti. Ukoliko se lice ne odazove pozivu ili neopravdano izostane, obustavlja se isplata penzije.

Važno je znati:

• Ukoliko je osiguranik korisnik naknade za nezaposlenost, zahtev podnosi uz stručnu pomoć Nacionalne službe za zapošljavanje.
• Ako ste radili u inostranstvu, uključujući i bivše jugoslovenske republike, o pravu na taj deo penzije odlučiće se po propisima te zemlje.
• Ukoliko imate potvrđen staž u bivšim jugoslovenskim republikama, priložite potvrdu ili listing sa registrovanim podacima.
• Ukoliko u invalidsku penziju idete iz radnog odnosa, poslodavac je dužan da vam isplati otpremninu, najmanje u visini dve prosečne zarade (član 119 Zakona o radu).
• Ne morate biti u radnom odnosu kada podnosite zahtev.
• Priznaje se samo staž za koji su plaćeni doprinosi.
• Postupak se pokreće u toku trajanja svojstva osiguranika, prvo se utvrđuje i donosi rešenje o postojanju invalidnosti, pa tek onda rešenje o iznosu invalidske penzije.
• Penzioner je dužan da prijavi Fondu promenu adrese, kao i druge promene koje su od uticaja na pravo (zasnivanje radnog odnosa i slično)
• Invalidski penzioner može ući u osiguranje po ugovoru o delu i autorskom ugovoru, ali ne i po ugovoru o radu. Potpisivanjem ugovora o radu invalidskom penzioneru se obustavlja isplata penzije i poziva se na kontrolni pregled.
• Penziju možete primati na tekući račun, na kućnu adresu (za isplatu na ruke primanja se umanjuju za iznos poštanskih troškova), na šalteru isporučne pošte (bez troškova u vezi sa isplatom), na račun ustanove u kojoj je korisnik smešten, na devizni račun (korisnici koji imaju prebivalište van teritorije Republike Srbije) i preko ovlašćenih lica (ovlašćenje važi godinu dana i može se obnoviti).
• Korisniku prava po osnovu II odnosno III kategorije invalidnosti, koji je ovo pravo ostvario do stupanja na snagu Zakona o PIO u aprilu 2003. godine, a kome nezavisno od njegove volje odnosno bez njegove krivice prestane svojstvo osiguranika (tehnološki višak, stečaj ili gašenje firme i sl.), određuje se invalidska penzija u visini od 50% invalidske penzije (po prestanku prava na novčanu naknadu od Nacionalne službe za zapošljavanje). Radi ostvarivanja ovog prava potrebno je podneti zahtev nadležnoj filijali PIO na propisanom obrascu, uz prilaganje dokumentacije navedene u samom obrascu zahteva. Ukoliko se korisnik ove naknade zaposli, isplata se obustavlja.

Dokazi potrebni za ostvarivanje prava:

• Obrazac br. 1 ordinirajućeg lekara, sa medicinskom dokumentacijom (specijalistički nalazi, otpusne liste i dr.) u originalu ili overenoj fotokopiji (overa se može izvršiti u Fondu). Obrazac br. 1 mora biti otkucan na pisaćoj mašini ili kompjuterski obrađen
• Potvrda o radnom mestu, opis posla koji osiguranik obavlja u momentu podnošenja zahteva (popunjava kadrovska služba poslodavca)
• Izveštaj o povredi na radu, odnosno o profesionalnom oboljenju ako je osiguranik pretrpeo povredu na radu ili imao profesionalno oboljenje
• Dokaz o regulisanom vojnom roku (fotokopija vojne knjižice ili uverenje vojnog odseka)
• Dokaz o korišćenju prava – evidenciji kod Nacionalne službe za zapošljavanje
• Dokaz kojim se potvrđuje identitet (lična karta na uvid ili uverenje o prebivalištu)
• Fotokopija zdravstvene knjižice
• Dokazi o penzijskom stažu u Republici Srbiji – radna knjižica, uverenje o beneficiranom stažu, druge javne isprave o stažu (rešenja, uverenja, potvrde i slično) u originalu ili overenoj fotokopiji
• Uverenje o obavljanju samostalne delatnosti koje izdaje nadležni organ opštine, odnosno odgovarajuće udruženje, savez (za period do 31. 12. 2005. godine), odnosno rešenje Agencije za privredne registre (za period od 1. 1. 2006. godine)
• Uverenje o plaćenom doprinosu za PIO sa iskazanim osnovicama doprinosa i iznosom uplaćenog doprinosa, izdato od Poreske uprave za period obavljanja samostalne delatnosti (ovo uverenje nije potrebno za samostalne umetnike, filmske radnike i sportiste do 31. 12. 2002. godine, a za sveštenike i verske službenike do 31. 8. 2004. godine)
• Uverenje o plaćenom doprinosu za PIO sa iskazanim osnovicama doprinosa i iznosom uplaćenog doprinosa, izdato od Poreske uprave za period obavljanja poljoprivredne delatnosti
• Dokaz o stažu u inostranstvu